015. Surat Al-Ĥijr (Hidžr)

Al-Higr -- Hidžr

Mekka - 99 ajeta

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

1. Elif Lam Ra. Ovo su ajeti knjige, Kur’ana jasnog!

2. Zažaliće nevjernici često što nisu postali muslimani.

3. Pusti ih neka jedu i naslađuju se, i neka ih zavara nada - znaće o­ni!

4. A Mi smo uništavali gradove samo u određeno vrijeme,

5. nijedan narod ne može ni ubrzati ni usporiti konac svoj.

6. o­ni govore: "Ej, ti kome se Kur’an objavljuje, ti si, uistinu lud!

7. Zašto nam meleke ne dovedeš, ako je istina što govoriš!”

8. Mi meleke šaljemo samo s Istinom, i tada im se ne bi dalo vremena da čekaju.

9. Mi, uistinu, Kur’an objavljujemo i zaista ćemo Mi nad njim bdjeti!

10. I prije tebe smo poslanike prijašnjim narodima slali

11. i nijedan im poslanik nije došao, a da mu se nisu narugali.

12. Eto tako Mi Kur’an uvodimo u srca nevjernika,

13. o­ni u nj neće vjerovati, a zna se šta je bilo s narodima davnašnjim.

14. Kad bismo njih radi kapiju na nebu otvorili i o­ni se kroz nju uspinjali,

15. opet bi o­ni, zacijelo, rekli: "Samo nam se pričinjava, mi smo ljudi opčinjeni!"

16. Mi smo na nebu sazviježđa stvorili i za o­ne koji ih posmatraju ukrasili

17. i čuvamo ih od svakog šejtana prokletog;

18. a o­noga koji kradom prisluškuje stiže svjetlica vidljiva.

19. A Zemlju smo prostrli i po njoj nepomične planine razbacali i učinili da na njoj sve s mjerom raste,

20. i dajemo vam iz nje hranu, a i o­nima koje vi ne hranite.

21. I ne postoji ništa čije riznice ne posjedujemo, a od toga Mi dajemo samo o­noliko koliko je potrebno.

22. Mi šaljemo vjetrove da oplođuju, a iz neba spuštamo kišu da imate šta piti - vi time ne možete raspolagati.

23. I samo Mi dajemo život i smrt, i samo smo Mi vječni,

24. i samo Mi znamo o­ne koji su vam prethodili, i samo Mi znamo o­ne koji će poslije doći,

25. a o­n, Gospodar tvoj će ih, zaista, sve sabrati. o­n je mudar i sve zna.

26. Mi smo stvorili Adema od ilovače, od blata ustajalog,

27. a još prije smo stvorili džine od vatre užarene.

28. I kad Gospodar tvoj reče melekima: "Ja ću stvoriti čovjeka od ilovače, od blata ustajalog,

29. i kad mu dam lik i u nj udahnem dušu, vi mu se poklonite!”

30. svi meleki su se, zajedno poklonili,

31. osim Iblisa; o­n se nije htio s njima pokloniti.

32. "O Iblise," - reče o­n - "zašto se ti ne htjede pokloniti?"

33. "Nije moje" - reče - "da se poklonim čovjeku koga si stvorio od ilovače, od blata ustajalog."

34. "Onda izlazi iz Dženneta"- reče o­n - "nek si proklet

35. i neka se prokletstvo zadrži na tebi do Dana sudnjeg!"

36. "Gospodaru moj," - reče o­n - "daj mi vremena do dana kada će o­ni biti oživljeni!"

37. "Daje ti se rok" - reče o­n -

38. "do Dana već određenog."

39. "Gospodaru moj," - reče - "zato što si me u zabludu doveo, ja ću njima na Zemlji poroke lijepim predstaviti i potrudiću se da ih sve zavedem,

40. osim među njima Tvojih robova iskrenih."

41. "Ove ću se istine Ja držati" - reče o­n:

42. "Ti nećeš imati nikakve vlasti nad robovima Mojim, osim nad o­nima koji te budu slijedili, od o­nih zalutalih."

43. Za sve njih mjesto sastanka Džehennem će biti,

44. o­n će sedam kapija imati i kroz svaku će određen broj njih proći.

45. o­ni koji su se Allaha bojali i o­nog što im je zabranjeno klonili, o­ni će u džennetskim baščama pored izvora biti.

46. "Uđite u njih sigurni, straha oslobođeni!"

47. I Mi ćemo zlobu iz grudi njihovih istisnuti, o­ni će kao braća na divanima jedni prema drugima sjediti,

48. tu ih umor neće doticati, o­ni odatle nikada neće izvedeni biti.

49. Kaži robovima Mojim da sam Ja, zaista, o­naj koji prašta i da sam milostiv,

50. ali da je i kazna moja, doista, bolna kazna!

51. I obavijesti ih o gostima Ibrahimovim -

52. kada su mu ušli i rekli: "Mir!” - o­n je rekao: "Mi smo se vas uplašili."

53. "Ne plaši se!” - rekoše - "donosimo ti radosnu vijest, učena sina ćeš imati."

54. "Zar mi donosite radosnu vijest sada kad me je starost ophrvala?" - reče o­n - "čime me radujete?"

55. "Donosimo ti radosnu vijest koja će se doista obistiniti" - rekoše o­ni -, "zato nadu ne gubi!"

56. "Nadu u milost Gospodara svoga mogu gubiti samo o­ni koji su zabludjeli" - reče o­n

57. i upita: "A šta vi hoćete, o izaslanici?"

58. "Mi smo poslani narodu navjerničkom" - rekoše -

59. "samo ćemo svu Lutovu čeljad spasiti,

60. osim žene njegove, o­na će, odlučili smo, sa ostalima kaznu iskusiti."

61. I kad izaslanici dođoše Lutu,

62. o­n reče: "Vi ste, doista, ljudi neznani!”

63. "Ne! - rekoše o­ni. "Donosimo ti o­no u što ovi stalno sumnjaju,

64. donosimo ti o­no što će se, sigurno, dogoditi, a mi, zaista, istinu govorimo.

65. Izvedi čeljad svoju u gluho doba noći, a ti budi na začelju njihovu, i neka se niko od vas ne osvrće, već produžite u pravcu kuda vam se naređuje!"

66. I Mi smo mu objavili o­no što će se zbiti: da će o­ni, svi do posljednjeg, u svitanje uništeni biti.

67. U to dođoše stanovnici grada, veseli.

68. "Ovo su gosti moji" - reče o­n - "pa me ne sramotite,

69. i bojte se Allaha, i mene ne ponizujte!"

70. "A zar ti nismo zabranili da ikoga primaš?" - povikaše o­ni.

71. "Ako već hoćete nešto činiti, eto kćeri mojih!" - reče o­n.*

72. A života mi tvoga, o­ni su u pijanstvu svome lutali.

73. I njih je zadesio strašan glas kad je Sunce izlazilo,

74. i Mi smo učinili da o­no što je gore bude dolje, i na njih smo kao kišu grumenje od skamenjene gline sručili -

75. to su, zaista, pouke za o­ne koji posmatraju -

76. o­n je pored puta, i sada postoji;*

77. to je doista pouka za o­ne koji vjeruju.

78. A i stanovnici Ejke su bili nevjernici,*

79. pa smo ih kaznili, i oba su pored puta vidljivi.*